Средином 2011. Уметничка радионица ЗАВЕШТАЊЕ и И. П. ЗМАЈ објавили су монографију о руској емиграцији у Војводини под називом „Самовари у равници“ аутора Алексеја Арсењева.

Ова изузетна књига плод је систематизације грађе о руској емиграцији која је након 1917. дошла на просторе Србије, тадашње Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, и на њима оставила неизбрисив траг руске културе и православне духовности. Алексеј Арсењев је бележио усмена казивања, прикупљао давно забележене приче самих емиграната, проучавао објављена истраживања других аутора и њему доступне архиве. Зато његов текст врви од имена, судбина, трагедија и подвига. Аутор пише о доласку руских избеглица, њиховом пријему, смештају, односу средине према њима, њиховом социјалном статусу и саставу, њиховом учешћу  у животу, раду и обнови ратом опустошене Србије . Стога је ова књига сведочанство о огромном доприносу руске емиграције научном, културном, просветном, духовно-религијском и привредном развоју поднебља њихове нове отаџбине. Истовремено, ова књига је захвалност срског народа руском народу који је своје широко образовање и огромно знање поделио са нама. Надамо се да смо овом књигом успели да отргнемо од заборава барем део прича о животима и делима знаних нам и незнаних појединаца који су на нашим просторима оставили траг и дух далеке Царске русије и њене велике културе.

Рецензије за ову књигу написали су Драгомир Ацовић, архитекта и председавајући Крунског савета, Др Милан Мицић, књижевник, историчар и помоћник Покрајинског секретара за културу, Владимир Кутирин, тадашњи директор Руског дома у Београду, Александар Конузин, амбасадор Руске Федерације у Србији и јереј Виталиј Тарасјев, старешина подворја Руске Православне Цркве у Београду.

Изводи из рецензија:

Аутор књиге је познати летописац живота руске емиграције на југословенском простору. Присуство избеглица из Русије у Србији између два светска рата је значајна, драматична страница историје руско-српских односа. Тешко је преценити допринос Руса европеизацији живота својих српских суплеменика. То је саставни део који заједно са тренутним успоном сарадње две земље представља темељ сарадње усмерене у будућност.

Амбасадор Руске Федерације у Србији, Александар Конузин

 

 Пре свега, напоменуо бих, да су везе Руске и Српске Православне Цркве биле и остале трајни залог братској љубави наша два народа. Многим спонама и заједничком вером наших народа и две братске цркве обележена је и наша историја. Сматрам да је књига „Руска емиграција у Војводини“ једна од сведочанстава тих веза. Она представља сусрет Руског и Српског народа и потврду нашег Јеванђелског пута на коме наши народи један у другом имају проверене пријатеље. Само на том и таквом путу са нама ће увек бити и остати Вера, Љубав и Нада.

 

Старешина Подворја Руске Православне Цркве у Београду,

Јереј Виталиј Тарасјев

Кликом на слику прегледајте целу галерију.

1
2
3
4
5
6
NextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnail



Овај допринос остаје трајан, попут вредних ресурса доступних на spiniacasinos.nl, који пружају увид у културне размене.