Олгица Стефановић

Графички дизајнер, сликар и иконописац, члан Удружења ликовних уметника Србије и Војводине (УЛУС-а и СУЛУВ-а) и Екслибрис друштва Војводине

Живи и ствара у Новом Саду.

     Њен ауторски пројекат под називом „МОЈА ЋИРИЛИЦА“, аутентичан је запис о средњовековној српској уметности, запис који чува од заборава и показује сву лепоту ћириличних слова. Изложбама ових радова Олгица Стефановић сврстала се у ред оних који на најбољи начин представљају нашу културу, не само у Србији, већ и широм света. Имала је преко четрдесет самосталних изложби у Србији, Русији, Канади, Словенији, Републици Српској и Црној Гори (Нови Сад, Београд, Ниш, Суботица, Зрењанин, Москва, Белгород, Торонто, Љубљана, Требиње, Херцег Нови…), а својим радовима из области графике – екслибриса, илустрације и иконописа представљала је Србију на многим међународним изложбама у нашој земљи и иностранству (Финској, Белгији, Француској, Грчкој, Кини, Канади, Мексику, Пољској, Аргентини, САД-у…).

     У склопу свог пројекта „Моја ћирилица“ одржава ликовне радионице за децу у сарадњи са школама, Културним центрима и библиотекама.

     Аутор је „Сликовног буквара православља“ у издању Градске Библиотеке из Новог Сада, 2017. Овај јединствени богато илустровани буквар на 96 страна по речима господина Милована Витезовића „раван је подвигу – православном, посебно у контексту садашњости, која нажалост, није наклоњена оваквим искреним и срчаним активностима на очувању ћирилице. Она није само чувар ћирилице, већ и духа српског просветитељства и светосавља. Њен уметнички рад у духу српског средњовековља, посебно у илуминацији ћириличних слова, је врхунски уметнички рад и велика мисија обнове богате српске средњовековне уметности“. Рецензију за „Сликовни буквар православља“ написао је господин Драгомир Ацовић који протеклу деценију прати и подржава стваралаштво  Олгице Стефановић. 

Сликовни буквар православља је на Сајму књига и уметности у Новом Саду марта 2018. добио прву награду „Захарија Орфелин“ за најлепшу књигу Сајма. Олгица Стефановић је добитник Златне значке за 2018. годину за несебичан, предан и дуготрајан рад и стваралачки допринос у ширењу културе коју додељује Културно просветна заједница Србије и Министарство спољних послова РС. Покровитељ овог признања је Министарство културе и информисања РС. Добитник је неколико награда за сликарство.

     Својим илустрацијама обогатила је многобројне књиге и часописе међу којима је и српско-енглеско издање књиге „Знаменити Срби“ са 106 ћириличних иницијалних слова и 60 илустрација.

  (Знаменити Срби / Жељко Фајфрић ; иницијали и илустрације Олгица Стефановић = The memorable Serbs / Željko Fajfrić ; initials and illustrations Olgica Stefanović, Нови Сад : Српски културни круг ; Бијељина : С културни круг ; Бањалука : Влада Републике Српске ; Београд : Министарство просвете, наукe и технолошког развоја Републике Србије, 2017 , Нови Сад).

Илустровала је МОЛИТВЕНИК ЗА ДЕЦУ (Ризница +, Земун, 2017) у којем се поред основних молитви налазе и објашњења зашто се молимо баш том светитељу и на који начин то да чинимо.  

           О њеним радовима беседили су између осталих, Његово преосвештенство владика Порфирије, архитекта Драгомир Ацовић, академик и сликар Милорад Бата Михаиловић, историчари уметности Славица Илин и Павле Станојевић, историчар др Жарко Димић, књижевник Љубиша Ђидић, многи песници и публицисти.

 „ Вечерас  нас је поново окупила у  Руском дому Олгица Стефановић. Сваки пут када она одлучи да нам дарује своја нова постварења имамо добар повод да се радујемо.

    Једним делом наша радост узрокована је чињеницом да лепота тражи и заслужује ведрину, чак и онда када је та лепота таква да се од ње умире, а поготову онда када се од ње живи и цвета. То цветање, та башта живих, то је оно што вечерас обилазимо! Врт Олгице Стефановић јесте библијски! Сваки цвет нас подсећа на Божије присуство и Његово дело; свака травка проповеда славу Божију. Ни један лик овде није мртав, без обзира на то да ли је, и када окончао своје земаљско битисање и свој ход по мукама. У овом врту цветају пророци и праведници, овенчани славом молитве и силом подвизавања. У овом врту ничу крстови и ћирилска слова! Знаци страдања и знаци славе! Прокажени и издани, озлоглашени и упљувани, слике лепоте на сметлишту човековог пада, извори чистоте у затрованом свету, ово су симболи наде. Олгица Стефановић је вредни вртлар који је уредио своје леје, на нашу радост и у славу непролазног.»

Драгомир Ацовић

(део беседе са свечаног отварања изложбе слика Олгице Стефановић

у галерији Руског дома у Београду фебруара 2013)

Кликом на слику прегледајте целу галерију.

6
7
8
9
18-biografija
19-biografija
20-biografija
21-biografija
BIOGRAFIJA NOVO 2 (1)
biografija novo 7
biografija novo 10
BIOGRAFIJA NOVO1
BIOGRAFIJA NOVO3
biografija novo4
biografija novo5
biografija novo6
biografija novo8 copy
biografija novo9
biografija novo11
1
krusevac 2017, 1 copy
Krusevac 2017, 2 copy
krusevac 2017, 3
OS Djordje Natosevic NS 2017 mejl
radionica1
remeta 2016 mejl
biografija-1-1
biografija-2-1
biografija-3-1
1
2
3
4
00
1b
1c
2a
3a
4a
4b
6a
7a
8
9
9a
10
13
15
16
17
NextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnail

Самосталне изложбе (селективни списак):

  • Архив Војводине, Нови Сад, 1998; Легат „Стојан Трумић“, Тител, 1998; Галерија „Огњиште“, Пале, Реп. Српска, 2001; Галерија УЛУВ-а, Нови Сад, 2002; Библиотека града Београда, Београд, 2005; Галерија Центра за културу Градац, Рашка, 2005; Стара митрополија, Нови Пазар, 2005; Српски културни центар „Свети Сава“, Суботица, 2005; Културни центар, Инђија, 2006; Галерија „Прометеј“, галерија „Арс академија“, Нови Сад, 2007; Руски дом, Београд, 2007; Дечија библиотека, Ниш, 2007; Галерија „Прогрес“, Београд, 2008; Галерија „Феофанија“, Москва; Русија, 2008; Културни центар, Зрењанин, 2008; Галерија „Мацут“, Нови Сад, 2009; Руски дом, Београд, 2009; Културни центар, Белгород; Русија, 2010; Библиотека „Вељко Петровић“, Бачка Паланка, 2010; Галерија „Агапе“, Нови Сад, 2010; Културни центар „Лукијан Мушицки“, Темерин, 2011; Торонто, Хамилтон, Кичинер, манастир Милтон; Канада, 2011; Дом руског зарубежја, Москва, 2012; Руски дом, Београд, 2013; „ЈЕФИМИЈИНИ ДАНИ“, Трстеник, 2013.; Галерија „ЗРНО“, Нови Сад, 2014; Галерија Храма Св. Ћирила и Методија, Љубљана, Словенија, 2014; Галерија „ТРАГ“, Сремчица, 2014; Српски културни центар „Свети Сава“, Суботица, 2015; Центар за културу „Семберија“, СПКЦ „Просвјета“, Бијељина, 2015; Музеј Херцеговине, Требиње, 2016; Галерија Друштва ћирилица, Београд, 2016; Галерија Културног центра „Карловачка уметничка радионица“, Сремски Карловци, 2016; Галерија „Фреска“, Херцег Нови, 2016; Галерија Руског дома, Београд, 2017; Галерија Легат Милића од Мачве, Крушевац, 2018; Музеј Трстеник, Трстеник, 2019;

Колективна излагања: Србија, Белгија, Пољска, Немачка, Мађарска, Мексико, Аргентина, Француска, Македонија, Хрватска, Финска, Грчка, Турска, Кина, Канада, САД…

Неке од колективних изложби:

  • „Златно перо Београда“ 1994,1995,1996,1998-99,2001, 2003, Београд; Међународни бијенале минијатура, Горњи Милановац, 1998, 2003; Ex-libris, Sint Niklaas, Белгија, 1999; Ex-libris Boston Congress, Бостон, С.А.Д. 2000; Савремена српска уметност, Солун, Грчка, 2000; Екслибрис „Kopalnia Soli Wieliczka“, Краков, Пољска, 2001; “Miniprint Finland” , 2001; Екслибрис „Nyiregyhaza“, Мађарска, 2001; “Miniprint Rossario”, Аргентина, 2002; Екслибрис „За децу“, Кина, 2001; Екслибрис „Мост“, Београд – Франкфурт, 2002; Изложба икона, Културни центар, Шабац, 2002, 2003; Екслибрис „Човјек и риба“, Ријека, Хрватска, 2003; Интернационални бијенале Екслибриса, Гвадалупе, Мексико, 2004, 2005, 2010; Рашке духовне свечаности, Рашка, 2004, 2005; „Икона-прозор у свет“, Конак Књегиње Љубице, Београд, 2005; Екслибрис, Анкара, Турска, 2007; „Сви наши пријатељи“, Музеј Војводине, Нови Сад, 2008; Изложба са Ољом Ивањицки, Љиљаном Антић и Браниславом Марковићем, АРТ ЕКСПО, Мастер центар, Нови Сад, 2008, организатори: Музеј Војводине и Арс академија; „Савремени војвођански иконопис“, Нови Сад, 2008, 2009; Екслибрис друштво Војводине, Нови Сад, 2009;  Ликовни караван, Македонија-Србија-САД, 2008/11; Ликовни уметници часописа „Људи говоре“, Торонто, Канада, 2011, 2014, 2015, 2017; Serbian art exhibition, Hamilton, Канада, 2013, 2017; Међународни бијенале уметности минијатуре, Горњи Милановац, 2016; Guangzhou International Ex libris and Miniprint Bienal, Кина, 2016; Kinstausstellung der Evangelishen Kirche in Freiburg zum Jubilaum der Reformation 2017, Freiburg, Немачка, 2017; Ликовни салон галерије Карловачке уметничке радионице 2018, 2019;

   Ауторка изложбе „Моја ћирилица“ одавно је замађијана мистеријом слова. За њу слово није само форма и шифра или амбалажа за звук; слово је моћан симбол, преносник поруке, гласник почетка и краја постојања. Зато му приступа са страхом и поштовањем, рашчићава простор око њега, и форму слова као графеме испуњава иконичким ликовима оних који живе по Слову, постоје у Слову и славе Слово, али исто тако Слово је овде заштитник, залеђе и одбрана светости, знак у коме се постоји, нека врста сенке Голготских крстова на којима су разапети Спас, Покајање и неокајани Грех. Слово је иконостас и црква, хоризонт и брод, део отвореног неба кроз које нас посматрају они који су се прославили пред Творцем и огледало у коме настојимо да се препознамо и да спознамо своју тежину на теразијама правде.  

   Олгица Стефановић се бави ћирилицом, и као чувар Грала бди над њеном скривеном силом, над њеном светошћу, над њеном древношћу… Чува је са посвећеношћу, на мртвој стражи поред умирућег писма народа који не пристаје на нестанак.

   Са слова Олгице Стефановић посматрају нас преци, на њима читамо свој генетски код, свој завршни рачун савести и тежину коју ћемо имати када нас буду мерили. То су она иста пламена слова која је у Вавилону Данило тумачио Белшазару, они исти орнаменти којима су поплочане дворане вечности, иста створења природе која нас окружује и коју видимо, и оне природе коју не видимо, али је слутимо и радујемо јој се, или од ње стрепимо, према дубини сопствене спознаје и у мери страха да ћемо се једног дана срести очи у очи са истином!

   Има једна битна разлика између древних илуминатора и Олгице Стефановић када је однос према иницијалу у питању. За њу слову није потребан украс, слово је украс по себи. Она слову приступа као оквиру из кога нам се обраћају сећања: сећања на изговорене и написане речи, сећања на оне који су те речи створили и на оне које су те речи родиле. Зато нам се из слова обраћају ликови који вечно живе, речи које не умеју да умру, поруке које нам свест држе чврсто, не у стези менгела него у загрљају љубави. Као на хералдичком штиту, ликови на њеним словима имају сопствену хијерархију, почасне позиције, покоравају се законитостима композиције, хијератског статуса и непомерљивој естетици чије су нам норме напознате, али лако препознајемо да ли јесу или нису поштоване.

Драгомир Ацовић

Стваралаштво Олгице Стефановић изникло је на коренима византијског виђења хришћанске филозофије, писмености и сликарства. Тихо (а тиховање се неминовно везује за православље) настају слике које опомињу на обавезу чувања сопствене традиције, писма и естетског доживљаја православног живота.

     За Олгицу уметност није игра и забава. То је тежак стваралачки посао, који укључује дар, надахнутост, техничку вештину и огроман труд. Он захтева од уметника служење свом позиву, велику дисциплину, образовање, познавање теме и посвећеност. У прилог томе говори чињеница да је Олгица члан Удружења ликовних уметника Војводине и Србије, да иза себе има око тридесет самосталних изложби, а својим радовима из области графике, илустрације и иконописа представљала је Србију на многим међународним изложбама у нашој земљи и иностранству (Финској, Белгији, Француској, Пољској, САД, Грчкој, Аргентини, Мексику, Кини…). Њена изложба под називом „Моја ћирилица – много тога нас спаја“ представљена је у Руском дому у Београду, а затим  у Москви, Белгороду и Канади, као и широм Србије.

    Олгица Стефановић већ више од деценије и по истрајава у племенитој мисији спашавања лепоте српског писма, уметности и српске духовности у целини.

Славица Илин 

   “За нас Православне Хришћане, световно и онострано се прожимају и чине једну и јединствену целину, јер и човек је један и јединствен, духован и телесан и само онда када говоримо о таквом човеку,  ми заправо само тад сведочимо о исправном човеку. Зато и данас кад стојимо пред овим радовима ми са пуним правом можемо да кажемо да су пред нама дела једног духовног ангажмана, истински црквеног ангажмана. Зашто? Зато што заправо сваки ангажман човеков, који је створен по слици и прилици Божијој, има основни задатак да буде служитељ, а то значи да буде свештеник, према томе, чим год да се бави, а поготово ако се бави уметношћу, он има и носи призвање литурга тј. служитеља. Оно што уметник ствара, никако неби смело да буде пуко ређање чињеница, изношење факата, нити фотографисање реалности у којој живимо, иако уметник увек полази од те и такве реалности.  У Олгицином делу полазна основа јесте Православна и Српска, дакле полазећи од те и такве реалности, њено уметничко дело позвано је да обећава, да подстиче у нама наду и развија потребу за бољим и другачијим односом између људи, хармонијом у самом човеку и односу човековом према ближњима и природи. Заједно са Олгицом полазимо у оне светове и у ону реалност на коју нас упућује Јеванђеље. То је заправо реалност живота у близини Божијој.

   Са ових неколико речи ја честитам Олгици и молим се Богу да надахњује њену душу као и да води њену руку, те да и у будућем времену које је Творац свега одредио за нас, успешно као и до сада ствара оваква дела.“

Његово преосвештенство владика јегарски Порфирије

(беседа са свечаног отварања изложбе „МОЈА ЋИРИЛИЦА“ у Руском дому у Београду новембра 2009)