Биографија


Олгица Стефановић

Графички дизајнер и сликар

Члан УЛУВ-а и УЛУС-а

Статус самосталног уметника стекла 2001. при УЛУС-у.

Живи у Новом Саду. Њен ауторски пројекат под називом МОЈА ЋИРИЛИЦА аутентичан је запис о средњовековној српској уметности, запис који чува од заборава и показује лепоту ћириличних слова.

Олгица је имала преко тридесет самосталних изложби у Србији, Русији и Канади, а са својим радовима из области графике, илустрације и иконописа учествовала је на многобројним међународним изложбама у Србији, Белгији, Финској, Аргентини, Мексику, Француској…

Олгица Стефановић тренутно се бави израдом уникатних иницијала и организовањем изложби под називом „МОЈА ЋИРИЛИЦА“ са пратећом видео презентацијом о лепоти и значају средњовековне српске уметности и ћириличног писма.

О њеном стваралаштву , између осталих, беседили су Његово преосвештенство владика јегарски Порфирије, архитекта и председавајући Крунског савета господин Драгомир Ацовић, академик и сликар Милорад Бата Михаиловић, историчари уметности Славица Илин и Павле Станојевић.

Кликом на слику прегледајте целу галерију.

6
7
8
9
18-biografija
19-biografija
20-biografija
21-biografija
BIOGRAFIJA NOVO 2 (1)
biografija novo 7
biografija novo 10
BIOGRAFIJA NOVO1
BIOGRAFIJA NOVO3
biografija novo4
biografija novo5
biografija novo6
biografija novo8 copy
biografija novo9
biografija novo11
1
2
3
4
00
1
1b
1c
2a
3a
4a
4b
5a
6a
7a
8
9
9a
10
11
12
13
14-copy
15
16
17
NextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnailNextGen ScrollGallery thumbnail

Самосталне изложбе:

– Архив Војводине, Нови Сад, 1998; Легат „Стојан Трумић“, Тител, 1998; Галерија „Огњиште“, Пале, Реп. Српска, 2001; Галерија УЛУВ-а, Нови Сад, 2002; Библиотека града Београда, Београд, 2005; Галерија Центра за културу Градац, Рашка, 2005; Стара митрополија, Нови Пазар, 2005; Српски културни центар „Свети Сава“, Суботица, 2005; Културни центар, Инђија, 2006; Галерија „Прометеј“, галерија „Арс академија“, Нови Сад, 2007; Руски дом, Београд, 2007; Дечија библиотека, Ниш, 2007; Светосавска изложба, Гимназија „Исидора Секулић“, Н. Сад, 2008; Галерија „Прогрес“, Београд, 2008; Галерија „Феофанија“, Москва; Русија, 2008; Културни центар, Зрењанин, 2008; Галерија „Мацут“, Нови Сад, 2009; Руски дом, Београд, 2009; Светосавска изложба, Саобраћајна школа „Пинки“, Нови Сад, 2010; Културни центар, Белгород; Русија, 2010; ВТШ Зрењанин, 2010; Библиотека „Вељко Петровић“, Бачка Паланка, 2010; Галерија „Агапе“, Нови Сад, 2010; Културни центар „Лукијан Мушицки“, Темерин, 2011; Торонто, Хамилтон, Кичинер, манастир Милтон; Канада, 2011; Дом руског зарубежја, Москва, 2012; Руски дом, Београд, 2013; „ЈЕФИМИЈИНИ ДАНИ“, Трстеник, 2013.; Галерија „ЗРНО“, Нови Сад, 2014; Галерија Храма Св. Ћирила и Методија, Љубљана, Словенија, 2014; Галерија „ТРАГ“, Сремчица, 2014; Српски културни центар „Свети Сава“, Суботица, 2015; Центар за културу „Семберија“, СПКЦ „Просвјета“, Бијељина, 2015; Музеј Херцеговине, Требиње, 2016; Галерија Друштва ћирилица, Београд, 2016; Галерија Културног центра „Карловачка уметничка радионица“, Сремски Карловци, 2016; Галерија „Фреска“, Херцег Нови, 2016; Галерија Руског дома, Београд, 2017.

Колективна излагања: Србија, Белгија, Пољска, Немачка, Мађарска, Мексико, Аргентина, Француска, Македонија, Хрватска, Финска, Грчка, Турска, Кина, Канада, САД…

Неке од колективних изложби:

– „Златно перо Београда“ 1994,1995,1996,1998-99,2001, 2003, Београд; Међународни бијенале минијатура, Горњи Милановац, 1998, 2003; Ex-libris, Sint Niklaas, Белгија, 1999; Ex-libris Boston Congress, Бостон, С.А.Д. 2000; Савремена српска уметност, Солун, Грчка, 2000; Екслибрис „Kopalnia Soli Wieliczka“, Краков, Пољска, 2001; “Miniprint Finland” , 2001; Екслибрис „Nyiregyhaza“, Мађарска, 2001; “Miniprint Rossario”, Аргентина, 2002; Екслибрис „За децу“, Кина, 2001; Екслибрис „Мост“, Београд – Франкфурт, 2002; Изложба икона, Културни центар, Шабац, 2002, 2003; Екслибрис „Човјек и риба“, Ријека, Хрватска, 2003; Интернационални бијенале Екслибриса, Гвадалупе, Мексико, 2004, 2005,2010; Рашке духовне свечаности, Рашка, 2004; „Икона-прозор у свет“, Конак Књегиње Љубице, Београд, 2005; Екслибрис, Анкара, Турска, 2007; „Сви наши пријатељи“, Музеј Војводине, Нови Сад, 2008; Изложба са Ољом Ивањицки, Љиљаном Антић и Браниславом Марковићем, АРТ ЕКСПО, Мастер центар, Нови Сад, 2008, организатори: Музеј Војводине и Арс академија; „Савремени војвођански иконопис“, Нови Сад, 2008, 2009; Екслибрис друштво Војводине, Нови Сад, 2009;  Ликовни караван, Македонија-Србија-САД, 2008/11; Ликовни уметници часописа „Људи говоре“, Торонто, Канада, 2011, 2014, 2015, 2017; Serbian art exhibition, Hamilton, Канада, 2013, 2017; Међународна изложба екслибриса „Вино и грожђе“, Сремски Карловци, 2013; Међународни бијенале уметности минијатуре, Горњи Милановац, 2016; Guangzhou International Ex libris and Miniprint Bienal, Кина, 2016;

   Ауторка изложбе „Моја ћирилица“ одавно је замађијана мистеријом слова. За њу слово није само форма и шифра или амбалажа за звук; слово је моћан симбол, преносник поруке, гласник почетка и краја постојања. Зато му приступа са страхом и поштовањем, рашчићава простор око њега, и форму слова као графеме испуњава иконичким ликовима оних који живе по Слову, постоје у Слову и славе Слово, али исто тако Слово је овде заштитник, залеђе и одбрана светости, знак у коме се постоји, нека врста сенке Голготских крстова на којима су разапети Спас, Покајање и неокајани Грех. Слово је иконостас и црква, хоризонт и брод, део отвореног неба кроз које нас посматрају они који су се прославили пред Творцем и огледало у коме настојимо да се препознамо и да спознамо своју тежину на теразијама правде.  

   Олгица Стефановић се бави ћирилицом, и као чувар Грала бди над њеном скривеном силом, над њеном светошћу, над њеном древношћу… Чува је са посвећеношћу, на мртвој стражи поред умирућег писма народа који не пристаје на нестанак.

   Са слова Олгице Стефановић посматрају нас преци, на њима читамо свој генетски код, свој завршни рачун савести и тежину коју ћемо имати када нас буду мерили. То су она иста пламена слова која је у Вавилону Данило тумачио Белшазару, они исти орнаменти којима су поплочане дворане вечности, иста створења природе која нас окружује и коју видимо, и оне природе коју не видимо, али је слутимо и радујемо јој се, или од ње стрепимо, према дубини сопствене спознаје и у мери страха да ћемо се једног дана срести очи у очи са истином!

   Има једна битна разлика између древних илуминатора и Олгице Стефановић када је однос према иницијалу у питању. За њу слову није потребан украс, слово је украс по себи. Она слову приступа као оквиру из кога нам се обраћају сећања: сећања на изговорене и написане речи, сећања на оне који су те речи створили и на оне које су те речи родиле. Зато нам се из слова обраћају ликови који вечно живе, речи које не умеју да умру, поруке које нам свест држе чврсто, не у стези менгела него у загрљају љубави. Као на хералдичком штиту, ликови на њеним словима имају сопствену хијерархију, почасне позиције, покоравају се законитостима композиције, хијератског статуса и непомерљивој естетици чије су нам норме напознате, али лако препознајемо да ли јесу или нису поштоване.

Драгомир Ацовић

Стваралаштво Олгице Стефановић изникло је на коренима византијског виђења хришћанске филозофије, писмености и сликарства. Тихо (а тиховање се неминовно везује за православље) настају слике које опомињу на обавезу чувања сопствене традиције, писма и естетског доживљаја православног живота.

     За Олгицу уметност није игра и забава. То је тежак стваралачки посао, који укључује дар, надахнутост, техничку вештину и огроман труд. Он захтева од уметника служење свом позиву, велику дисциплину, образовање, познавање теме и посвећеност. У прилог томе говори чињеница да је Олгица члан Удружења ликовних уметника Војводине и Србије, да иза себе има око тридесет самосталних изложби, а својим радовима из области графике, илустрације и иконописа представљала је Србију на многим међународним изложбама у нашој земљи и иностранству (Финској, Белгији, Француској, Пољској, САД, Грчкој, Аргентини, Мексику, Кини…). Њена изложба под називом „Моја ћирилица – много тога нас спаја“ представљена је у Руском дому у Београду, а затим  у Москви, Белгороду и Канади, као и широм Србије.

    Олгица Стефановић већ више од деценије и по истрајава у племенитој мисији спашавања лепоте српског писма, уметности и српске духовности у целини.

 

Славица Илин 

 

   “За нас Православне Хришћане, световно и онострано се прожимају и чине једну и јединствену целину, јер и човек је један и јединствен, духован и телесан и само онда када говоримо о таквом човеку,  ми заправо само тад сведочимо о исправном човеку. Зато и данас кад стојимо пред овим радовима ми са пуним правом можемо да кажемо да су пред нама дела једног духовног ангажмана, истински црквеног ангажмана. Зашто? Зато што заправо сваки ангажман човеков, који је створен по слици и прилици Божијој, има основни задатак да буде служитељ, а то значи да буде свештеник, према томе, чим год да се бави, а поготово ако се бави уметношћу, он има и носи призвање литурга тј. служитеља. Оно што уметник ствара, никако неби смело да буде пуко ређање чињеница, изношење факата, нити фотографисање реалности у којој живимо, иако уметник увек полази од те и такве реалности.  У Олгицином делу полазна основа јесте Православна и Српска, дакле полазећи од те и такве реалности, њено уметничко дело позвано је да обећава, да подстиче у нама наду и развија потребу за бољим и другачијим односом између људи, хармонијом у самом човеку и односу човековом према ближњима и природи. Заједно са Олгицом полазимо у оне светове и у ону реалност на коју нас упућује Јеванђеље. То је заправо реалност живота у близини Божијој.

   Са ових неколико речи ја честитам Олгици и молим се Богу да надахњује њену душу као и да води њену руку, те да и у будућем времену које је Творац свега одредио за нас, успешно као и до сада ствара оваква дела.“

Његово преосвештенство владика јегарски Порфирије

(беседа са свечаног отварања изложбе „МОЈА ЋИРИЛИЦА“ у Руском дому у Београду новембра 2009)

© Copyright МОЈА ЋИРИЛИЦА – Олгица Стефановић - Web Design by Tipping Point